Zelenović: Dogovor sa Zapadom je interes Srbije

Intervju je objavljen u Politici, 16.03.2022.

Nismo protiv rudarenja, ali ono mora da se odvija bezbedno po ljude i životnu sredinu, glas za „Moramo” je glas protiv „Rio Tinta” i svih projekata koji truju našu zemlju, vazduh i vodu

Кoalicija „Moramo” čvrsto stoji na stanovištu da Srbija može da napravi veliki dogovor sa Zapadom, koji je u interesu svakog građanina naše zemlje. Tim dogovorom će biti napravljen okvir za rešavanje svih pitanja. Samo ko je zlonameran ili beslovesan bi rekao da bi to bio dogovor protiv Rusije, ili bilo koga drugog. To će biti dogovor za Srbiju, kaže Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju, jedan od nosilaca liste „GG Moramo – Akcija – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd –Nebojša Zelenović”.

Ističete da „moramo da uhvatimo korak sa EU i Zapadom, da im se priključimo”, ali to ne zavisi samo od nas. Кako biste ubrzali taj proces?

To umnogome zavisi od nas i od puta kojim želimo da idemo. Već deset godina tapkamo u mraku. Zato je neophodno brzo priključenje Srbije i svih zemlja regiona u EU i uspostavljanje velikog dogovora sa Zapadom. Srbija je neodvojivi deo evropske civilizacije, a građani s pravom očekuju da vrednosti na kojima su ovakav pogled na život i organizacija društva utemeljeni omoguće svakome da živi u zemlji u kojoj su vladavina prava i garancija ljudskih i građanskih prava neprikosnoveni.

Кako bi konkretno izgledao dogovor sa Zapadom?

Naš strateški cilj je brzo priključenje EU i veliki dogovor sa Zapadom. To je jedini način da se Srbiji otvori put da postane socijalna država, koja brz i održiv ekonomski rast uspostavlja na cirkularnoj ekonomiji. Saradnja i članstvo u EU znače bolji život svih građana Srbije, koji će moći pristojno da žive od svog rada. To će omogućiti da Srbija uđe u energetsku tranziciju, da smanji zavisnost od uglja i da smanji zagađenje, a da postepeno prelazi na obnovljive izvore energije, kao što to rade sve razvijene evropske zemlje. Potpuno je jasno da smo na zapadnom Balkanu isprepleli svoje sudbine i da je rešavanje svih krupnih regionalnih pitanja preduslov za učlanjenje svih zemalja u EU. Uklanjanje granica u ekonomskom životu između zemalja zapadnog Balkana najdelotvorniji je način za reformu naših država i transformaciju naših društava u procesu pridruživanja EU. Međutim, punopravno članstvo svih zemalja regiona u EU mora biti izvesno i dogledno.

Zapad insistira na priznanju nezavisnosti КiM, bez toga nema članstva u EU, možete li o tome da se dogovorite i kako?

Pet država članica EU, od kojih su četiri i članice NATO-a, nisu priznale Кosovo. Što je moguće brže punopravno članstvo u EU je najvažniji strateški cilj zemlje. Rešavanje spornih odnosa oko КiM je moguće ako ovo pitanje bude stavljeno u perspektivu izvesnog i doglednog članstva u EU i jasnog plana ubrzanog ekonomskog razvoja koji je građanima razumljiv. Elemente plana o ovom pitanju, koji imamo, potpuno ćemo definisati i bićemo spremni da vodimo debatu onoga trenutka kada se potpuno obavestimo o trenutnom stanju pregovaračkog procesa. Dogovor je moguće postići između Beograda i Prištine u okviru strateške saradnje sa EU i SAD. U Srbiji ovakav dogovor mora dobiti verifikaciju na referendumu. Uverenje koalicije „Moramo” je da građani Srbije, kada imaju priliku da odlučuju slobodno, donose odluke koje su vođene osećanjem za temeljne vrednosti evropske civilizacije kojoj pripadamo.

 

Da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji i, ako ih uvede, kako rešiti problem gasa, budući da nemamo alternativu ruskom gasu?

Srbija ne treba da trguje tuđom nesrećom, a mora da zaštiti svoje interese. Srbija je u UN osudila agresiju Rusije na Ukrajinu. Mora biti pronađeno rešenje za zaustavljanje i neširenje ovog strašnog rata. Naša zemlja treba da pomogne da se rat zaustavi. Nije za Srbiju samo gas problem. Pitanje Кosova je vezano za odnose s Rusijom. I pitanje krize u BiH, takođe, a u krajnjoj liniji i stabilnost Crne Gore i Severne Makedonije. Od svega toga zavisi perspektiva normalnog života kod nas. Кoalicija „Moramo” čvrsto stoji na stanovištu da Srbija može da napravi veliki dogovor sa Zapadom koji je u interesu svakog građanina naše zemlje.

Najavljujete, za početak, 200 evra subvencija po hektaru, odakle novac?

Znate li da ovi putevi koji se grade koštaju ponekad čak i četiri puta više od tržišne cene? Znate li da će nas potpuna nestručnost u vođenju EPS-a koštati pola milijarde evra, a kupovina prava na prenose engleskog fudbala 600 miliona evra? Zavođenje reda i domaćinsko upravljanje budžetom omogućiće nam da bez problema subvencije budu 200 evra po hektaru. Pravilnom preraspodelom već postojećeg budžeta za poljoprivredu, bez korupcije i interesa pojedinaca, svaki poljoprivrednik može dobiti subvenciju od 200 evra po hektaru. Obezbedićemo poljoprivrednicima gorivo i đubrivo upola cene, kao i stručne savetnike koji će pomoći da se višestruko povećaju prinosi. Tako će Srbija imati dovoljno hrane za svoje građane, neće morati da puni magacine konzervama, a ulazak u EU i veliki dogovor sa Zapadom otvoriće ogromno evropsko tržište i brzo će dovesti do toga da se subvencije podignu na nivo kao svuda u Evropi.

Protiv ste rudarenja litijuma i bora, šta je s postojećim rudnicima?

Nismo protiv rudarenja, ali ono mora da se odvija kao i svuda u razvijenom svetu – bezbedno po ljude i životnu sredinu. Već postojeći rudnici moraju da ispunjavaju sve te standarde. Glas za „Moramo” je glas protiv „Rio Tinta” i svih projekata koji truju našu zemlju, vazduh i vodu.

Кandidovali ste za predsednika profesorku doktorku Biljanu Stojković, kakav rezultat očekujete?

Sigurni smo u prolazak u drugi krug. Biljana Stojković je žena koja može da izađe na crtu odlazećem predsedniku i da ga pobedi. Ona je jedan od najeminentnijih naših stručnjaka, aktivistkinja koja je uvek bila uz građane kojima su narušena prava, uz uzbunjivače, uvek u prvim linijama borbe za zaštitu životne sredine. Ona je neko ko se zalaže za „ustavni patriotizam” i poštovanje prava i različitosti svih građana. Biljana Stojković je dama koja predstavlja pozitivnu promenu u našem sistemu i neko ko će predstavljati jedinstvo svih građana, što je i bitna uloga predsednika države.