Doktorantkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u oblasti kulturnih politika, zaposlena na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju kao saradnica za međunarodnu saradnju.
Većinu profesionalnog angažmana posvetila je radu u civilnom sektoru kao saradnica velikog broja organizacija i inicijativa.
Kandidatkinja za odbornicu u Skupštini Beograda na listi koalicije “Moramo”.
BEZ KOMŠIJE NEMA DEMOKRATIJE
Budućnost javnih politika u Beogradu, ali i celoj Srbiji, danas leži u razvoju novih mehanizama uključivanja građanki i građana u procese odlučivanja na lokalnom i republičkom nivou. Civilni sektor, pojedinci, organizacije, neformalne grupe i aktivisti moraju stalno i uvek biti korektivni faktor vlasti kako u rešavanju komunalnih problema, tako i prilikom dugoročnog planiranja i strateškog sagledavanja izazova posttranzicionog društva kakvo je naše.
Zato je pre svega, neophodno uvesti transparentne procedure, bolje i blagovremeno informisanje javnosti, kontinuitet u dijalogu, ali i permanentnu edukaciju o značaju i alatima participativnih demokratija.
Neophodno je da ubuduće zajedno promišljamo načine kako da prilikom donošenja odluka, najefikasnije povežemo potrebe, snage i mogućnosti sva tri sektora (civilnog, javnog i privatnog), bez međusobnog ugrožavanja, prevlasti interesa krupnog kapitala, pozicija moći ili pukog zanemarivanja glasova sa margine. Potpuna i stvarna inkluzija na svim nivoima moguća je jedino u višeglasju, ali ne i u kakofoniji. Takođe, resorne strategije bilo da je reč o zdravstvu, kulturi, poljoprivredi, obrazovanju, moraju uključiti i valorizovati mišljenja više struka, nadležnih ministarstava, različitih kancelarija , sekretarijata. Nemoguće je praviti zdrav sistem, a da je izgrađen na pojedinačnim interesima ili ad hoc planovima.
MORAMO da radimo na tome da vratimo snagu lokalnom organizovanju i odlučivanju. Uloga gradskih opština, mesnih zajednica ili kućnih saveta, nije samo administrativna; neophodno je da ona bude pre svega povezujuća – gradeći svest pojedinaca o tome da od njihovih potreba i navika zavisi izgled komšiluka, repertoar seoskog kulturnog centra, ali i broj lekara u lokalnoj ambulanti.
U saradnji sa gradskim sekretarijatima razvijaćemo nove modele učešća građana u javnim raspravama kombinujući različite tehnike aktivacije i poziva na mišljenje. Kontinuitet zapuštenosti demokratskih principa i zanemarivanje snage građanskog organizovanja doveli su do preovlađujućeg osećaja izgubljenih borbi, ali je vreme da se podsetimo da na borbu svakodnevno imamo pravo i da nam to niko ne sme, niti može oduzeti.
Decentralizacija mora biti vrednosna i infrastrukturna, a pre svega praktična spram realne dinamike i života grada kakav je Beograd sa njegovim gradskim i prigradskim opštinama, mesnim zajednicama, komšilucima, naseljima.
Nećemo dozvoliti da institucija javne rasprave spadne na puku birokratiju lenje administracije i diktata moćnih vlastodržaca. Naša je obaveza, a pre svega odgovornost izgradnja ambijenta slobode u kojem se za dijalogom poseže ravnopravno i na svim nivoima.
MORAMO se boriti za društvo polifonije u kojem se svaki glas ne samo računa, već i čuje.
