Crvena na državnoj trobojci predstavlja borbu, plava slobodu, a kad se udruže crvena i plava dobije se ljubičasta – to je boja borbe za slobodu, a to je i boja šljive.
Neki stranac bi za voće na slici rekao da je to obična šljiva, ali mi znamo da je ovo Čačanska rodna sorta poznatija jednostavno kao – Čačanka.
Ko je probao, zna da joj ukus nije ni nalik onom sunđerastom đubretu koje se prodaje u hipermarketima. Od svih sorti šljive, Čačanka je najslađa i zbog toga je dobra i za pekmez i za rakiju, a i veoma je ukusna.
Ali Čačanka je danas ugrožena vrsta.
Ako se nastavi projekat Suvoborska greda, i uopšte izdavanje dozvola za rudnike kako kome padne na pamet, čitava Srbija biće prekopana i zatrovana toliko da će zemlja koja rađa ovu šljivu, zemlja koju su nam đedovi (ali i bake, njih ne smemo da zaboravimo!) ostavili i za koju su se itekako žrtvovali – zauvek biti upropašćena.
A sa njom i Srbija u kojoj danas živimo.
MORAMO da zaustavimo zlo koje nas truje i preti da nas zatre, pre nego što učinjena šteta postane nepopravljiva.
MORAMO, zajedno i drugačije!
3.aprila MORAMO reći NE trovačima, vidimo se, prepoznaćemo se po osmehu i odlučnom potezu olovke!
Još vesti:
