Kao redovna profesorka na Biološkom fakultetu, o stanju u našem obrazovnom sistemu govorim iz “prve ruke”. Slušam kako svi govore o reformama, a šta je ono što je njihov krajnji cilj? Cilj moraju da budu zadovoljan nastavnik i uspešan učenik, koji su temelj svakog društva. Zadovoljan nastavnik je naravno nastavnik, odnosno učitelj i profesor, kom je vraćen ugled, visoko poštovano mesto u zajednici, koji dostojanstveno živi od svog rada. Uspešan učenik, pored toga što posle završene škole barata znanjem koje ume i da upotrebi, u koje je siguran, koje mu otvara vrata i pruža sigurnost, on je takođe emotivno osposobljen za dalji život, sa njim se razgovaralo, njegove emocije su tretirane kao planska tema, njemu su jasno predstavljane i približavane razlike među ljudima, a odlasci u prirodu su mu deo nastavnog plana.
Sami školski programi trenutno nisu ni nalik onim koji bi to mogli da omoguće, ni nastavnicima ni deci. Neophodno je redefinisati ih i smanjiti opterećenje učenika. Reformom nastavnih planova smanjiće se broj predmeta i broj časova u toku nedelje – na taj način će učenici biti rasterećeni viška nepotrebnog gradiva i otvoriće im se mogućnosti za nove pristupe učenju, za odlaske u prirodu, pozorišta, izučavanje veština komunikacija, prepoznavanje osećanja, itd.
Obrazovanje mora da se decentralizuje, da bi moglo da se adaptira u odnosu na lokalne sredine, a škole da postanu mesta za celodnevno učenje, vannastavne i sportske aktivnosti kakve naša deca i zaslužuju.
MORAMO da omogućimo našim učenicima da se školuju kao njihovi vršnjaci u Evropi i na Zapadu.
