Svako u ovom zlu mora da uradi sve što je do njega kako bi pobedio vlast Aleksandra Vučića. Nezadovoljstvo je naraslo jer politička elita barata i našim životima i našim poslovima i našim zdravljem, i to se više ne može tolerisati.
Skupština slobodne Srbije početkom 2022. donosi uzbudljivosti koje Narodnoj skupštini žalosno nedostaju. U samo nekoliko nedelja ta organizacija je povukla svog predsedničkog kandidata, Boža Prelevića, radi opozicionog jedinstva, bila na nišanu dela te iste opozicije zbog internog pisma koje je procurilo u javnost, napustila koaliciju okupljenu oko Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i Demokratske stranke, i najzad odlučila da u izbornu trku pođe unutar koalicije „Moramo“. Sa tog turbulentnog leta članica SSS Biljana Stojković vratila se kao predsednička kandidatkinja.
Biljana Stojković je redovna profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Predaje na Кatedri za genetiku i evoluciju. U skladu sa ozbiljnom naučnom i aktivističkom biografijom smatra da politička scena mora da se menja od genotipa nadalje, i da stranke pogotovo moraju da evoluiraju.
Кakvu saradnju je Skupština slobodne Srbije dogovorila sa koalicijom „Moramo“?
U nedelju je u Gornjim Nedeljicama proglašena moja kandidatura za predsednicu Republike Srbije. Biću predsednički kandidat koalicije „Moramo“, a predložili su me Ekološki ustanak, Akcija, Ne davimo Beograd i Skupština slobodne Srbije. Bilo mi je teško da to prihvatim, jer nikad nisam bila u toj ulozi, ali već godinama govorim da svako u ovom zlu mora da uradi sve što je do njega kako bi pobedio vlast Aleksandra Vučića. Кada mi je ponuđeno da budem kandidatkinja, uprkos velikoj odgovornosti, shvatila sam da bi bilo veliko licemerje da sama ne učinim sve što mogu. Članovi SSS nalaze se i na republičkoj listi „Moramo“. To su doktor Rade Panić, profesorka doktorka Ljiljana Tomović, zatim Dragan Кleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, i Dušanka Garić, klinički psiholog, za čiju bismo profesiju mogli reći da je Narodnoj skupštini veoma potrebna.
Prethodne sedmice bile su turbulentne za SSS. Povukli ste predsedničkog kandidata, izašli iz koalicije SSP-NS-DS, i naposletku odlučili da učestvujete na izborima sa „Moramo“. Šta se zbivalo?
Osnovali smo se kao grupa slobodnih ljudi, intelektualaca ostvarenih u svojim profesijama. Želeli smo da izađemo iz komfora profesije i života – koji je za srpsko društvo udoban – i da preduzmemo nešto konkretno kako bismo pobedili ovaj režim. Osnovna ideja nam je bila da okupimo opozicionu scenu, i zato smo razgovarali sa svim političkim strankama, pokretima, liderima. Fokusirali smo se, naravno, na stranke koje su bile isturene, za koje ljudi najviše znaju. Prvi pokušaj je bio da se napravi platforma za pregovore sa evroparlamentarcima. Uprkos tom neuspehu pokušavali smo da okupimo jedinstvenu listu.
Stranke godinama govore da na njihovim listama treba da budu ugledne nestranačke ličnosti. Pristali smo na to, ali smo u nekom trenutku posumnjali da ćemo na tim listama biti samo imena, bez mogućnosti da u parlamentu imamo svoj glas i utičemo na politike. Zato smo insistirali da na listi bude najmanje petoro naših ljudi, koji bi mogli da naprave poslanički klub. To se u javnosti našlo na pogrešan način, i pogrešno je protumačeno. Naše interno pismo, naš izveštaj članstvu, došlo je u ruke stranačkih lidera, objavljeno i iskorišćeno protiv nas.
Način na koji je predložen predsednički kandidat, mimo dogovora, bio je konačan razlog da izađemo iz svega. Mi nismo ljudi koji razumeju stranačke hijerarhije. Naši ljudi misle slobodno i teško se u njih uklapaju. Pokušavali smo više od godine, i nismo uspeli da se uklopimo u stranačko funkcionisanje. Razmišljali smo o tome da se sasvim sklonimo iz predizbornih aktivnosti, bilo je ljudi koji su mislili da treba da se sklonimo i ostanemo neukaljani, ali je prevagnuo glas simpatizera i članova Skupštine koji su mislili da bi to bila predaja. Sedamdeset osam odsto našeg članstva zaključilo je da moramo na izbore, ali sada idemo sa pokretima koji su nam zaista bliski. Sa ekološkim pokretima, sa Ne davimo Beograd, imamo saradnju koja nikad nije ni prestala, tako da nije bio problem da nađemo bolji zajednički jezik.
Ceo intervju pročitajte u najnovijem broju štampanog izdanja nedeljnika NIN.
